Tekstilna arhitektura

Objekti tekstilne arhitekture, zahvaljujući visokoj tehnologiji materijala, plene svojom lakoćom, transparentošću i raznovrsnošću oblika, bojom… Zbog vizuelne dinamike koju poseduju i naglašene treće dimenzije predstavljaju svojevrsne skulpture u prostoru.

Spektar objekata u ovoj oblasti savremene arhitekture je širok i svaki dan se povećava… Aerodromi, hale, stadioni, javni prostori…

Jedna od najvećih predosti je to što je potrebno samo par  komponenti za stvaranje strukture, a skala slobode projektovanja membranskih struktura je beskrajna i predstavlja pravi izazov za svakog inženjera.

Uglavnom se izrađuju od  PVC platna tj. od platna otpornog na vatru i UV zračenje u kombinaciji sa drvenim i čeličnim elementima, mada se mogu kombinovati i sa betonom, polikarbonatima, staklom, inoxom…

I bez obzira o kojoj se kombinaciji ili nameni radi, membranske strukture oplemenjuju prostor, privlače pažnju i pokazuju nadmoć čovekovih ideja i tehnologije nad prirodom.

Primenom savremenih materijala, koji plene gracioznošću i transprentnošću, i pojam arhitekture gubi smisao u svom klasičnom značenju i inženjeri pokušavaju da svoje vizije izraze na nov i drugačiji način.

Koreni tekstilne arhitekture  sežu u daleku prošlost… Pokušaji inženjera početkom i sredinom 20. veka da izraze svoju kreativnost putem tekstilnih građevina ostaju samo pokušaji sve dok decenijama kasnije novi, otporni materijali nisu doveli do procvata tekstilne arhitekture, koja polako postaje neodvojivi deo nekada klasične antičke arhitekture.

Najčešći naziv za objekte tekstilne arhitekture jesu membrane, odnosno membranske strukture, mada se u zavisnosti od namene često nazivaju i modularne, šatoraste strukture ili konstrukcije, jedra i pagode.